 |
| Foto: Mairo Cinquetti/NurPhoto via Getty Images |
Marco Iaria, novinar Gazzette dello Sport, je u svom članku izneo analizu Juventusove finansijske pozicije.
Nakon kupovine De Ligta, koja predstavlja drugi akt globalnog razvoja započetog prošle godine sa Ronaldom, Juventus je ušao u slepu ulicu i ima tri sedmice (do kraja mercata) da izađe iz nje. Uzevši u obzir da Juventus već duže vremena operiše u režimu autofinansiranja (bez učestvovanja Exora) i u okvirima FFP-a, neophodno je preduzeti određene mere kako bi se zadržala održivost celog projketa, koji je veoma ambiciozan, a samim tim i neizbežno prožet određenom dozom rizika.
Sve se vrti oko "viškova", u širem smislu reči, gde se podrazumevaju ne samo oni koji nisu deo tehničkog projekta, već i oni koji su određeni da budu žrtvovani zbog ekonomske udobnosti (Dybala). Obrazloženje se proširuje na 7 igrača, od čije sudbine na određeni način zavisi i budućnost Juventusa. Zajedno, u godišnjem bilansu Juventusa teže skoro 100 miliona, između zbirnih bruto zarada i amortizacije. Mogu se transformisati u vitalni kapital, bez uračunavanja eventualnih plusvalenzi, inače rizikuju da postanu opterećenje.
Prvi na listi je Paulo Dybala. Ukoliko na kraju ostane, ne bi takav talenat mogao da se ne uvrsti na listu igrača za LŠ. Zbog niza razloga, Argentinac je na mercatu. On je najvrednija "imovina", a njegova prodaja bi garantovala bogatu plusvalenzu, pritom uzevši u obzir da bi ušteda od 18 miliona (plata i amortizacija) bila iskorišćena za plaćanje njegove zamene. Povratak Higuaina u velikoj meri utiče na bilans Juventusa, odnosno 31 milion na godišnjem nivou. Blaise Matuidi i Mario Mandžukić "teže" 15, odnosno 13 miliona. Reč je o elementima koji bi, prema trenutnom stanju, bili van liste registrovanih igrača za Ligu šampiona. Takođe, Daniele Rugani bi mogao biti isključen (godišnji troškovi skoro 6 miliona), ali on predstavlja još jednu mogućnost gde bi Juventus mogao dobro da zaradi na plusvalenzi, jer su troškovi njegovog ugovora blizu nule. Na listi viškova su i Mattia Perin (7 miliona), odnosno Marko Pjaca (troškovi su iznad 8 miliona).
Juventus se ne mora osloboditi celog paketa igrača, ali sigurno ova sedmorica predstavljaju potencijalnu uštedu (ili teret), što može biti prekretnica na jedan ili drugi način u planovima kluba. Govorimo o stotini miliona u kasi Juventusa, između plata i amortizacije, koje Andrea Agnelli naziva "vatrena moć". Upoređujući vatrenu snagu sa prihodima, shvatiće se da li je plan održiv ili ne. Juventus je postepeno podizao standarde zahvaljujući konstantnom povećanju prihoda, a ubrzanje je nastalo angažovanjem Ronalda, kada se već u prvoj godini zabeležilo dodatno povećanje prihoda, projektovano u širem vremenskom okviru. U svakom slučaju, tokom sezone 2018/2019, troškovi su porasli na 450 miliona (bruto plate i amortizacija), sa prihodima Juventusa koji se procenju na preko 450 miliona, uz najmanje 120 miliona dodatnih plusvalenzi. Tokom ovog mercata, godišnji troškovi su porasli za oko 70 miliona (De Ligt, Rabiot...), što sa povratkom Higuaina čini 100 miliona. Plusvalenze registrovane u sezoni 2019/2020 (Cancelo, Kean) su 51 milion, ali je to nedovoljno, jer je Juve uspostavio standard od 100 miliona od godišnjih prodaja. Potrebno je ostvariti još plusvalenzi i uštedeti, kako bi se računi doveli u red, te nastaviti sa napredovanjem.